SUR­DU­LI­CA - Sve­ti ar­hi­je­rej­ski sa­bor Srp­ske pra­vo­slav­ne cr­kve je ne­dav­no na svom za­sje­da­nju na pred­log Epar­hi­je vranj­ske na če­lu sa nje­go­vim pre­o­sve­šten­stvom epi­sko­pom vranj­skim go­spo­di­nom Pa­ho­mi­jem u dip­tih sve­tih uvr­stio Sve­te sur­du­lič­ke mu­če­ni­ke. Ri­ječ je oko 20.000 stra­da­lih Sr­ba, po zva­nič­nim po­da­ci­ma ne­ko­li­ko ko­mi­si­ja, sa pod­ruč­ja ju­ga Sr­bi­je ko­ji su po­bi­je­ni u Sur­du­li­ci u je­sen 1915. go­di­ne, za vri­je­me Pr­vog svjet­skog ra­ta, na­kon oku­pa­ci­je tog di­je­la ze­mlje od stra­ne Bu­gar­ske.
Za dan pra­zno­va­nja Sur­du­lič­kih mu­če­ni­ka, Sve­ti ar­hi­je­rej­ski sa­bor je od­re­dio 29. maj, dan ka­da su nji­ho­ve sve­te mo­šti po­hra­nje­ne u Spo­men-ko­stur­ni­cu 2010. go­di­ne.
Mo­šti mu­če­ni­ka bi­le su po­hra­nje­ne u Spo­men-ko­stur­ni­ci u Sur­du­li­ci ko­ja je po­dig­nu­ta 1924. go­di­ne. Sa­da su Sve­ti Sur­du­lič­ki mu­če­ni­ci pri­bro­ja­ni dip­ti­hu sve­tih. Bu­gar­ski oku­pa­to­ri su 1943. go­di­ne do te­me­lja sru­ši­li Spo­men-ko­stur­ni­cu, a mo­šti za­ko­pa­li na vi­še lo­ka­ci­ja, pa i na Sta­rom sur­du­lič­kom gro­blju. U ma­ju 2010. go­di­ne ti zem­ni osta­ci su sve­ča­no vra­će­ni i po­hra­nje­ni u Spo­men-ko­stur­ni­cu, ob­no­vlje­nu 2009. go­di­ne.
Va­lja, me­đu­tim, re­ći da je Pr­vi svjet­ski rat 1914–18. ma­loj va­ro­ši­ci Sur­du­li­ci do­nio mno­go ne­sre­će i zla. Po­sle oku­pa­ci­je Sr­bi­je 1915. u je­sen te go­di­ne oku­pi­ra­na je i Sur­du­li­ca od stra­ne Bu­ga­ra. Vri­je­dan i ro­do­lju­bi­vi na­rod Sur­du­li­ce i oko­li­ne za vri­je­me bu­gar­ske oku­pa­ci­je 1915–18. go­di­ne po­red to­ga što je bio pod­vrg­nut fi­zič­kom uni­šte­nju, bio je pri­nu­đen i da pu­ne tri go­di­ne slu­ša i gle­da uža­sne stra­ho­te sva­ko­dnev­nog zvjer­skog ubi­ja­nja Sr­ba u ne­po­sred­noj bli­zi­ni Sur­du­li­ce. Bu­gar­ski oku­pa­to­ri su 1915–18. Sur­du­li­cu pre­tvo­ri­li u kla­ni­cu srp­skog na­ro­da. U tom pe­ri­o­du Bu­ga­ri su do Sur­du­li­ce spro­ve­li na hi­lja­de srp­skih in­ter­ni­ra­ca na pu­tu za Bu­ga­r­sku. Od tog bro­ja je­dva da je po­lo­vi­na sti­gla u in­ter­nir­ske lo­go­re u Bu­gar­sku. Osta­li su taj svoj kr­va­vi put za­vr­ši­li na sur­du­lič­kim mu­či­li­šti­ma.
Ci­lje­vi bu­gar­ske po­li­ti­ke pre­ma ov­da­šnjim Sr­bi­ma su bi­li ja­sni. Naj­stro­že je bi­lo za­bra­nje­no sve što je srp­sko, pa i sa­ma ri­ječ Sr­bin. Vr­še­na je si­ste­mat­ska bu­ga­ri­za­ci­ja Sr­ba, uglav­nom po­kolj ci­vil­nog sta­nov­ni­štva, mu­če­nja, si­lo­va­nja, in­ter­ni­ra­nja, na­me­ti, pljač­ke, ku­luk, ra­za­ra­nja i pa­lje­vi­ne... Ubi­ja­ni su svi vi­đe­ni­ji i obra­zo­va­ni­ji Sr­bi, sve­šte­ni­ci, uči­te­lji, či­nov­ni­ci, ak­tiv­ni čla­no­vi par­ti­ja, advo­ka­ti, knji­ža­ri...
Naj­su­ro­vi­ja zvjer­stva či­nje­na su srp­skoj cr­kvi i nje­nom sve­šten­stvu. Mje­sta na ko­ji­ma su vr­še­ni po­ko­lji bi­la su pod stra­žom, pa Sur­du­li­ča­ni ni svo­je mr­tve ni­su mo­gli da vi­de,a ka­mo­li da ih pre­bro­ja­va­ju. Is­ko­pa­va­nje le­še­va i ko­sti­ju na lo­ka­li­te­ti­ma zlo­či­na vr­ši­la je me­đu­na­rod­na ko­mi­si­ja, u či­jem sa­sta­vu su bi­li: Švaj­ca­rac dr Ar­či­bald Rajs i Ame­ri­ka­nac Vi­li­jem Draj­ton. Ko­mi­si­ja je ima­la pot­pu­ni uvid u raz­mje­re zlo­či­na. U Sur­du­li­ci su ubi­ja­ni lju­di iz ci­je­le sta­re Sr­bi­je. Naj­vi­še ubi­sta­va je bi­lo na mje­stu Du­bo­ka do­li­na, ali i na mje­sti­ma Ka­li­fer, Du­bra­va, duž Vr­le ri­je­ke i Ro­ma­no­vač­kog po­to­ka. Ta­čan broj ubi­je­nih Sr­ba u Sur­du­li­ci do da­na­šnjeg da­na ni­je po­znat. Dok­tor Rajs u svom iz­vje­šta­ju na osno­vu iz­ja­va sa­mo šest svje­do­ka iz Sur­du­li­ce ka­že: „U Sur­du­li­ci je ubi­je­no vi­še hi­lja­da… Svje­do­ci ni­su mo­gli da ih pre­bro­je, bi­lo ih je su­vi­še”. Ame­ri­ka­nac Vi­li­jem Draj­ton, u svom iz­vje­šta­ju me­đu­sa­ve­znič­koj ko­mi­si­ji za utvr­đi­va­nje bu­gar­skih zlo­či­na na­vo­di: „Svi Sr­bi ko­ji su bi­li obra­zo­va­ni ili vi­đe­ni­ji me­đu svo­jim su­gra­đa­ni­ma, bi­li su po­hva­ta­ni i spro­ve­de­ni u lo­go­re u Bu­gar­sku. Na pu­tu za in­ter­na­ci­ju do­tje­ri­va­ni su do Sur­du­li­ce... Ci­je­la oko­li­na ovog mje­sta pred­sta­vlja pro­stra­no gro­blje, pa je oprav­da­no na­zva­na „kla­ni­ca Sr­ba”, jer su Bu­ga­ri na pu­tu za Bu­gar­sku, to­kom no­vem­bra, de­cem­bra, ja­nu­a­ra, fe­bru­a­ra 1915–16. go­di­ne ov­dje sva­ko­dnev­no spro­vo­di­li 200 do 400 Sr­ba za in­ter­na­ci­ju, od ko­jih su ov­dje po­u­bi­ja­li ve­li­ki broj...”
Alek­san­dar Da­vi­nić

Kralj Alek­san­dar ot­krio spo­men-ko­stur­ni­cu i spo­men-gim­na­zi­ju

Na dan 24. av­gu­sta 1924. sve­ča­no je ot­kri­ve­na Spo­men-ko­stur­ni­ca i spo­men-gim­na­zi­ja kao je­din­stven spo­me­nik žr­tva­ma bu­gar­skih zlo­či­na iz­vr­še­nih u Sur­du­li­ci 1915–18. go­di­ne. Spo­men-ko­stur­ni­cu je ot­krio kralj Alek­san­dar Ka­ra­đor­đe­vić a na­kon to­ga sva­ke go­di­ne 28. ju­na, na Vi­dov­dan, odr­ža­va­ne su sve­ča­no­sti uz pri­su­stvo ve­li­kog bro­ja gra­đa­na, na ko­ji­ma su evo­ci­ra­ne uspo­me­ne na ove žr­tve bu­gar­skih zlo­či­na.


Bo­ra Stan­ko­vić o sur­du­lič­koj gol­go­ti

Po­zna­ti pi­sac Bo­ra Stan­ko­vić je če­sto po­mi­njao bu­gar­ske zlo­či­ne u Sur­du­li­ci. O to­me on pi­še: „Sur­du­li­ca, na­mi­je­nje­na da čo­vje­ku pru­ži od­mor, osvje­ža­va­ju­ći ga svo­jom pri­ro­dom, bi­la je kao ne­ki cen­tar iz­me­đu di­vlji­ne vla­sin­ske, pi­to­mi­ne To­plog Do­la i pro­stra­nih ma­su­rič­kih li­va­da... Ali, po­red ove nje­ne ulo­ge njoj je sud­bi­na do­di­je­li­la i da po­ne­se ve­li­ki krst mu­če­ni­štva i da po­sta­ne dru­ga gol­go­ta, ko­stur­ni­ca i grob­ni­ca Sr­ba, po­bi­je­nih i za­kla­nih ne od ne­pri­ja­te­lja, već od zvje­ro­va i iz­me­ta čo­vje­či­jeg ro­da”.